Čekanje nalaza.

Znate li koji je najgori osjećaj ? Čekati rezultate. Tako je meni bilo dok sam čekala nalaze. Prije nego donesu konačnu odluku ja sam morala da uradim magnet i biopsiju. Naravno prvi put se susrećem sa tim. Doživljaj sa magnetom.

Bio je petak, u 7 sati sam naručena. Naravno dođemo mi na vrijeme, ali što bih ja bila primljena kad sam naručena. Sjetimo se gdje živimo. Napokon ona mene proziva, postavlja mi bezbroj pitanja :

  1. Da li si trudna ?
  2. Jesi imala operacije ?
  3. Jel ti prvi put ?
  4. Imaš li metala u sebi ?

Imala sam odgovor za sve NE. I govori moraš sad do blagajne, i onda opet dođi da doneseš papir sa pečatom, pa da uđeš unutra. Ajd vratim se ja na stolicu, ode tetak do blagajne. Proziva me unutra, govori mi skini se u gaćice i obuci ovaj ogrtač. Ajd obavila ja to sve, ulazim tamo dobijam inekciju neku nešto što primam dok ležim. Pošto smo svi gledali na filmovima kako to izgleda, kako ja legnem na leđa i to traje par minuta. Ali ne, sjetimo se to je film i nije realnost, realno je ovo što se meni dešava. Ulazim ja u tu prostoriju, govori mi moraš leći na stomak to jeste da su mi grudi u rupi i sad sam u tom ”bubnju” ( ja ga tako zovem ). I govori ovo će trajati 20 minuta, ne smiješ se pomjeriti. Rekao mi je da se ne bojim da me čeka buka, ali to je normalno to je od te mašine. I sad počinjemo, grudi su mi u rupi ta igla u ruci ležim i slušam mašinu koja je prebučna i koja ispušta neke čudne zvukove. Ja sam je nazvala ” magnet na lošem tripu”. I zamislite sad ne smijete se pomjeriti 20 minuta, sad ide razmišljanje o životu. Prošlo je tih 20 minuta, ustajem skida mi tu infuziju ili šta je već. Govori nalazi su ti za sedmicu, odem da se presvučem. Vraćam se, čekaju me tetak i tetka. Naravno izlazim nasmijana, jer ustvari nije to ništa šta me tek čeka.

Biopsiju sam imala u ponedeljak, naručena sam u 9 sati. Ponedeljak, kišovito jutro opisuje ponedeljak nekako. Dolazimo na kliniku, ostavljam knjižicu čekam da me prozove. Puna sala, svi čekaju ali naravno najgori osjećaj kad ste tu najmlađi. Onda uđe dječak bez kosice ide sa mamom i shvatim pa hej on je dijete nema ni 12 godina i on prima neku terapiju, on je bolestan. Proziva me sestra, postavlja mi pitanje : ” Jeste li onkološki pacijent ? ” Ja sam zastala na trenutak, i kontam jesam ili nisam. I ja odgovaram : ” Pa nisam, ali mislim u sebi pa nisam još ”. Idem gore na sprat, govorim da sam naručena za biopsiju.

Govori ona da vi možete da uđete, upoznajem doktoricu mada se ja nje sjećam sa konzilija. Govori mi lezi na sto. Logično skidam grudnjak, legla sam na leđa i idu mi ruke iznad glave. Dok ja tako ležim ulazi medicinski brat, kontam : ” Pa hej pa ja sam gola gore, onda skontam pola kliničkog je vidjelo moje grudi. ” Već mi je gotov nalaz magneta, otvara na računaru i gleda ga, ide pitanje : ” Otkud tebi ovo u tvojim godinama ? ” Kontam u sebi, nije da sam ga planirala. Eto ja kući sjedila i eto nisi imala odavno dramu u životu ajmo malo rak da imamo. Mislim svjesna sam ja da to pitanje nije zlonamjerno, ali kad vam često to ponovi nervira vas. Nervira vas sve, što se to vama sa 26 godina dešava, što se cijeli tvoj život preko noći promjenio. Što tebi, što ja ? Biopsija generalno nije ništa strašno, svakako dobiješ lokalnu anesteziju. Dok je ona to sve radila, pričala je sa mnom. Ali snimak je pokazao da ima nešto zloćudno i na lijevoj dojci. Zar nije dovoljno što ima na desnoj, ajmo malo i lijeva. Okej Bože, možemo li se dogovoriti. Malo me popusti, shvatila sam sranje mi se dešava ali zar mora biti toliko. Govori doktorica da će mi raditi punkciju i biopsiju na lijevoj, a na desnoj samo biopsiju. Ta procedura je bila duža, pošto je na lijevoj negdje zavučen i nije mogla da dođe do njega. Tada je rekla : ” Taman kad budeš imala operaciju, neka ti urade biopsiju na lijevoj. ” Prošlo je sat vremena, izlazim iz ordinacije čekaju me tetak i tetka i ja samo počnem plakati. Kako da im kažem imam nešto na lijevoj, kako da kažem pa to se širi. Govno samo raste, ja se osjećam tako bespomoćno.

Nalazi biopsije su napokon gotovi. Zvanično saznajem imam karcinom dojke, ajd što imam nego je zahvatio LIMFNE ČVOROVE. Može li bolje da bude? Idemo na konzilij. Meni stoji najgora knedla u grlu, moram zbog njih da budem jaka. Ulazim unutra, čeka me veliki tim stručnjaka. I sad koji je plan, daju ideje i dogovore se. IDEM NA KEMOTERAPIJE. U mojoj glavi je samo scena, kako su na filmovima i serijama prikazani ljudi sa kemoterapijama. Svašta je u mojoj glavi, sad je još više zamršeno. Sljedeći je plan :

  • Idem na kemoterapije, da se smanji govno najviše zbog limfnog čvora
  • Kad završim sa terapijama idem na operaciju, to jeste vade mi sve žlijezde i stavljaju silikonske implantate ( i dalje se zajebavam dobit ću nove sise )

Najgore mi je bilo kad su mi rekli, da se govno povećalo na 3 cm, znači on raste. Govore oni po veličini on je tu oko godinu dana, ja sam samo pomislila nikakav znak ništa. Kroz moju glavu je samo prošlo znači da nisam doktoru otišla ja bih možda umrla. To je bila najgora misao, samo sam pomislila pa hej ja spašavam sebi život. Onkolog mi govori sutra dođi kod mene u kancelariju na konsultacije, da ti sve objasnim.

Odlazak kod onkologa je priča za drugi post. I znajte svaka promjena je bitna, vjerujte mi znam šta govorim. I ja imam svog heroja, to sam ja. #supergirl

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s