I on je dobio ime.

Pored toga što znaš kakva te borba čeka, najgori osjećaj je bio doći kući i praviti da je sve super da si samo malo umorna od posla, jer kako reći neni ženi od 70+ da imam karcinom dojke. Kako, a da ona se ne slomi jer u tom trenutku treba mi ona snažna i jaka koliko je to moguće.

Došla je ta subota, kad smo odlučili neni da kažemo. Za mene je to bila nekako SUBOTA ISTINE. Prije toga sam nazvala striku, ustala sam uzela sam telefon i svjesna sam kako će taj poziv promjeniti život baki i striki. Okrećem broj, čujem njegov glas i tada počinje sva priča šta ima i tako to. U mojoj glavi stoji čuj šta ima, pa eto ništa malo mi je bila drugačija ova sedmica saznala sam da imam rak. Šta ima kod tebe ? Pa eto striko kako da ti kažem, imala sam ultrazvuk i radila sam punkciju saznala sam da imam karcinom dojke. Nemoj se brinuti biću okej. On je samo šutio jednu minutu čekala sam odgovor bilo šta. Njegov odgovor je bio : ” Što ti ? Zašto ”. Ne znam i ja se pitam, ali odgovora nema nažalost. Nego idemo dalje, borimo se znaš to.

Došli su tetka, tetak i rodica. Nena je naravno mislila eto došli onako nije ni slutila kakvu će vijest da primi. Počeli smo da pričamo tetka je pripremila, onda je rekla : ” Neno, otkrili smo da Nina ima problem. Pronašla je kvržicu na dojci. Sad smo joj najpotrebniji više nego ikad. ” I samo je nastao muk, nena je ušutila zanijemila, nije znala šta da kaže. Samo je ponavljala što, šta je, kada. Tek nakon dva sata došla je sebi. To je bio ogroman šok za nju. Samo je moju rodicu pitala : ” Jel ono najgore? Nije neno jaka je ona, izborit će se ona ”. Ni dan danas nisam imala snage da joj kažem da je rak, uvijek kažem kvržica.

I da mrzim što moram da kažem karcinom ili rak odlučila sam da mu dam ime, nazvala sam ga GOVNO, što i jeste. Ali govno koje se neće zadržati, jer ja sam ta koja odlučuje da će on nestati. ” Zgaziti rak prije nego on zgazi vas ” što bi Martina rekla i ja sam odlučila da sam ja ta koja gazi.

Kroz ovu borbu ne prolazim sama, tu su moji prijatelji familija moji najbliži. Prvo želim da se prijateljima zahvalim za svaki zagrljaj, poruku, pitanjem kako si, sa osjećajem da su tu. Neizmjerno sam zahvalna, shvatiš kakvu armiju prijatelja imaš i kako si okružen pozitivnim ljudima to je ono što te čini još jačim. Hvala što ste tu, što mi dajete snagu, pogotovo u momentima kad mislim da ću pući. Jer to je trenutak kad mi najviše trebate. HVALA VAM.

I za kraj svojim prijateljima, familiji želim da kažem puno vas volim i hvala vam, znam da nije bilo lako sa mnom. U 2019-toj želim da bude više smijeha, ZDRAVLJA NAJVIŠE, sreće, ljubavi, pobjeda nad govnetom a manje doktora, igli, kemoterapija, suza. Ženama savjetujem pregledajte se i za svaku promjenu na svom tijelu otiđite doktoru, nemojte čekati.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s