Razgovor sa onkologom

Bio je četvrtak, sunčan dan za ispijanje kafa po gradu. Ali moj dan neće tako izgledati, već odlaskom onkologu koji me priprema za cijelu proceduru šta me sve čeka.

Ovako počinje, rekla nam je oko 1 da dođemo. Ja sam taj dan došla na posao da što manje mislim o tome. Malo prije 1 zove me tetka, da mi kaže da će doći po mene. Naravno ja sam već počela da čitam šta me sve čeka i šta se dešava mom organizmu. Naravno tu je povraćanje, opadanje kose, osjećaš se kao govno. Ali vjerujte iz mog iskustva sve zavisi od vas i držim se toga da je 50 posto u glavi.

Dolazimo na odjel onkologije, kucamo na vrata već su zauzeta bio je neko prije neko nas. Doktorica govori nam da uđemo, i dalje je sve tako nestvarno. Razmišljam ovo je neka noćna mora, nije realno da mi se ovo dešava do juče sam mislila kako ću vikend da provedim, o godišnjem, ljubavi, budućnosti. Sve je to stalo jer se boriš da spasiš svoj život i vjerujte kad vam se ovo desi nije ništa isto. Sve se promjeni, komplet život vam se promjeni.

I sad počinje razgovor i pitanja, bezbroj pitanja ali ja nisam tu. Poslije petog pitanja pokušavala sam da nađem odgovor jesam li možda mogla prije da otkrijem ali nije bilo nikakvog znaka ništa. Sve je normalno bilo, dok se nisam jedan dan pogledala u ogledalo i pronašla bubuljicu. Sad idu razna pitanja, vrtim film po glavi i pola se ne sjećam jer sam u šoku bila. OVO JE SAN, NE MOŽE POSLIJE SVEGA DA MI SE DEŠAVA. NE MENI !!

Idu klasična pitanja :

  1. Koje si godište ?
  2. Kako sam otkrila ?
  3. Da li je neko imao u porodici ( Ovo mi je najgore pitanje, nema niko ja sam prva )
  4. Prva menstruacija ?
  5. Da li si udata ?
  6. Da li imaš djecu ? ( To me je pitanje već trznulo, znate kako ja nikad nisam razmišljala o djeci ali kad shvatite da postoji mogućnost da nemate djecu tu se probudite! Spominje zaleđivanje jajnih ćelija, kontam šta uspori malo )

Nastavlja sa pitanjem, ovo je ono nekako što mi je ostalo u glavi. I sad ide sljedeća stvar, ja sam sve nekako kontala da sam u stadiju 1. Ali tada mi ona govori, moje govno je oko 3 cm da sam u stadiju 2 ( kontam ma daj, da li ima još šta – čekajte nije to kraj ), zatim ima ga u limfnom čvoru, u lijevoj dojci. Meni postaje sve gore i gore, kontam ima li kraj. U mojoj glavi izgleda sve ali nije jednostavno, previše zamršeno. I ide sljedeće pitanje : ” Da li želiš odmah sa kemoterapijom da počneš ili da ideš da zalediš jajne ćelije ? ” Ide minut ćutnje, samo se čeka moj odgovor i tada shvatam nešto. Previše sebe volim, govno se povećava ništa se ne dešava. Ako ja nešto ne uradim, nastavit će da se širi ja baš bolesna ne mogu da rađam. Tada kažem : ” Hoću kemoterapije, što prije to bolje nema čekanja .”

Ona uzima telefon, zove dnevnu bolnicu gdje se primaju kemoterapije i govore ima za mene mjesta u ponedeljak. I sad počinje nuspojave koje me čekaju :

  • U prvoj sedmici mučnine, slabost, povraćanje
  • U drugoj sedmici opadanje krvne slike
  • U trećoj sedmici mi opada kosa, i savjetuje mi da se ubrzo ošišam jer to zna da bude psihološki proces ( vjerujte da jeste, svima savjetujem ako će vam opasti kosa ŠIŠAJTE SE )
  • I onda idemo se ispočetka, jer sam ja kemoterapije primala svake 3 sedmice

Govori mi da trebam izvaditi krvnu sliku pred kemoterapiju i da ću tako morati pred svaku terapiju, zatim ultrazvuk srca, abdomen i snimak pluća do sljedeće terapije da imam. U nedelju mi je rekla da dođem, da joj donesem krvnu sliku i da još malo popričamo ponovi mi sve i onda u ponedeljak prva kemoterapija. Za vrijeme tih kemoterapija ću primati inekcije, koje će mi zaustaviti ciklus ustvari da bi sačuvali moje jajnike i fertilitet, da bih mogla da rađam.

Izašli smo iz njene ordinacije, ja sam bila sve ali okej nisam osjećala sam se nisam ja u svom tijelu. Ali to je trajalo koju minutu jer nisam dozvolila da me to slomi jer borit ću se. Gdje ćeš govno na Ninu, samo čekaj šta će da ti bude.

Petak je došao, vadim krv i samo molim Boga da mi je krvna slika u redu. Dolazim u Dom zdravlja, govori mi kad god vadim krv meni je prednost zbog situacije i svega. Znate kako vas ljudi gledaju kao da imaš štelu ( da imam, zove se RAK ). Nalazi su brzo bili gotovi, sve je u redu. Znate koji je to sjeb u isto vrijeme iz razloga što se kroz krvnu sliku ne može skontati.

Došla je subota, sastala sam se sa svojim društvom i rekla sam ovo je posljednja noć za alkohol i cigare. Kupila sam sebi vino i dvije kutije cigara. Smijali smo se, pričali i na trenutak sam zaboravila šta me čeka u ponedeljak. Ja sam je nazvala ” oproštajna noć pred kemoterapiju ”. Ujutru sam ustala, bilo je pola kutije cigara, sam sam rodici rekla evo ti cigare i upaljač ja sam završila. Ne pušim već 3 mjeseca i super mi je. Poslije toga sam otišla doktorici, rekla mi je da su mi nalazi odlični.

Sutra prava borba počinje. Sutra mu pokazujem ko je jači, ali ja ne odustajem bez borbe. Zgazit ću te, i ovo će jednog dana biti sve iza mene.

I am a #supergirl.

2 thoughts on “Razgovor sa onkologom

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s