Kako je sve počelo ?

Sve sam razmišljala kako da počnem ovaj blog, čula sam ljudi govore izbaciš iz sebe i bolje se osjećaš. Odlučila sam da pomognem sebi tako.

Sve je počelo u septembru, kao i svaku noć spremala sam se za krevet. Za razliku od ostalih noći ova je bila drugačija, ja sam sebi nešto pronašla na dojci nešto što nije pripadalo mom tijelu. Počela sam da pipam dojku i da pronašla sam nešto čega se boji svaka žena. Naravno ukucala sam na internetu, već imam rak u svojoj glavi i umrla sam.

Ispričala sam svojoj drugarici, naravno ona me je smirivala kao nije ništa sigurno ali otiđi doktoru pregledaj se zbog sebe lakše će ti biti. Ujutru na poslu sam samo o tome razmišljala, nazvala sam svog doktora ali trenutno u gradu nije bio. Rekao mi je zovi me od ponedeljka, vraćam se tada. Sačekala sam par dana, ponašala sam kao da nije ništa iako je to bilo u mojoj glavi.

Došla je srijeda, dan kad sam otišla doktoru i kad se sve promjenilo. Došla sam njemu, u strahu sam šta je. To ” nešto ” je i dalje tu, ne znam šta je. Proziva me, ulazim pregleda mi dojke i govori idemo na krevet da uradimo ultrazvuk. Gledala sam na ultrazvuku kako mi izgledaju žlijezde i sve unutar mojih dojki prvi put. Imala sam osjećaj kao da sam neka trudnica i gledam svoju bebu. U tom trenutku doktor mjenja facu, i pita me da li je neko u porodici imao rak dojke. Ja naravno govorim nije niko, tu već osjećam nešto se dešava. Pokazuje mi sliku to što sam zamišljala da je beba, kad jeste nesto u meni ali nije beba.

Govori obuci se, sjedni na stolicu i tada mi nije odmah rekao šta je već da moram na biopsiju. Prvi put u životu slušaš to, za to si čula jer pratiš 15 sezona Grey’s anatomy i svjestan si da nije neka zajebancija već nešto se dešava. U tom trenutku ne misliš, nisi tu. Život ti prolazi kroz glavu, sve ti prolazi. Uzimaš telefon zovem tetku, ne znam kako da joj objasnim kad ni ja ne znam šta je. Jecam, plačem nešto imam.

Sutra je novi dan, idem da radim punkciju, dolazim u kliniku i naravno ide pitanje ” ima li ko u porodici ”. Nema niko, naravno. Kontaš sa tim pitanjem, recite šta mi je. Ja legnem na krevet, tu su tri osobe radi se meni punkcija. Pričaju sa mnom, to je bio čas posla nisam ništa osjetila. Govori mi nemoj se kupati dan, zovem te za dva dana.

Mislim da je najgore to čekanje, kad ne znaš šta je. Napokon dolazi petak, dobijam taj poziv koji je sve promjenio moje u životu. Javljam se, govori gotovi su nalazi trebala bi doći došli su nalazi nije dobro. Naravno odmah pitam jel tumor, da jeste zloćudni. Svijet je stao, plačem ne znaš šta da kažem.

Od tog trenutka sam svjesna počinje jedna od najbitnijih bitki u mom životu!

3 thoughts on “Kako je sve počelo ?

  1. Nisam pročitao ostale postove, samo ovaj za sada, ali želim ti samo najbolje. I nadam se najboljem. I čestitam na ovom postu. Na hrabrosti i snazi. Na ljudskosti. Na odluci da se ne predaš.

    Like

  2. Ja sam se sva najezila,upravo prolazim kroz to sve i cekam,cekam rekli su sljedecu nedelju receptori pa da odrede terapiju

    Like

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s